Dugo vremena mi se svidja komsinica ali nikada nsiam imao hrabrosti da joj pridjem.
I neki dan je vidim u dvoristu kako se sunca a ja koji nikada nisam uzeo kosilicu da kosim dvoriste hocu da kosim.
I onako izadjem ja slusalice u usi i krecem da kosim a zapravo samo u nju gledam i zamisljam kako bi joj mazao ledja,pa skinuo onaj kupaci.
Kada ustaje ona sva onako oznojena i ide prema ogradi i mase,ja se okrecem gledam da nije kome iza mene kada nije nego meni.
Srce mi pocinje nenormalno lupat i zahvaljujem se Bogu u sebi kontam evo je napokon i skidam ja slusalice a ona mi kaze,pa budalice jedna evo vec 20 minuta kosis sa ugasenom kosaciciom.
Ojjjj blama zemljo otvori se meni se kosacica iskljucila iz struje a ja nisam ni primijetio kao kad sam cijelo vrijeme buljio u nju.
Tada sam znao daje nikad vise necu imati i kako je mala granica izmedju srece i razocarenja!!
Nema komentara:
Objavi komentar